жи̑ ми и жи̏ ми(жи̑в+ми). У оваквој употреби често се овај придев чује без в на крају. Најпре се такав случај јавио у мушк. роду, после и у жен. и сред. У јед. и мн.: Жи̑ ми о̏чи! БМ. — Жи̑ ми ви̑, не ви̏до ни̏кога. Прил. — Жи̑ ми Света Неде̏ља. Прил. — Жи̑ ми о̏бе о̏чи. БМ. — Жи̑ ми ти, ку̑ј је за бри̏гу, о̏ни бри̏ну. — Жи̑ мимоје о̏чи не̑сам зна̏ла ћи је бо̑на би̑ла. — Жи̑ ми о̏чи у сре̏д о̏чи! — Жи̑ ми моја гла̑ва! — Жи̑ ми Бо̑г! — Жи̑ ми ја и ти! — Жи̑ ми моја де̏ца. — Иди ти, жи̑ ми, код ба̄бе̑, па му све ка̑жи. — Није тако̑, жи̑ ми, но о̏ди да ти ја ка̑жем како̏ је. — Жи̏ ми ја и ти̑. — У В.жи́ми. Вид.жи̑в и 1о̏ко.